Jezici specifični za domen

Uvod

Prof. dr Igor Dejanović (igord at uns ac rs)

Kreirano 2023-03-26 Sun 15:32, pritisni ESC za mapu, m za meni, Ctrl+Shift+F za pretragu

Sadržaj

1. Problem i motivacija
2. Primeri
3. Prednosti
4. Arhitekture
5. Gradivni elementi
6. Klasifikacija
7. Jezičke radionice (Language Workbenches)
8. Literatura

1. Problem i motivacija

1.1. Šta je jezik?

Komunikacija misli i osećanja sistemom znakova kao što su zvuci, gestovi ili pisani simboli¹.
Sistem znakova, simbola, gestova i pravila koji se koriste u komunikaciji².

1.2. Šta je softverski jezik?

Jezik korišćen u komunikaciji čovek-računar ili računar-računar.
U varijanti čovek-računar težimo da jezik bude lak za razumevanje od strane čoveka ali ipak da može da se procesira na efikasan način od strane računara.
U kontekstu razvoj softvera dve su uloge jezika:
- preskriptivna - za opis budućih sistema
- deskriptivna - za opis postojećih sistema

1.3. Šta domen?

Sfera delovanja, interesa ili funkcije¹.
Oblast znanja, uticaja, ili delovanja².
Da bi se domensko znanje moglo procesirati i da bi mogli komunicirati u određenom domenu korisno je definisati ontologiju domena koja opisuje koncepte domena i njihove međusobne veze.
Primer domena: osiguranje, zdravstvo, finansije, saobraćaj…
Domeni mogu sadržati poddomene. Na primer, ako je posmatrani domen problema osiguranje, poddomeni mogu biti životno osiguranje, osiguranje vozila, osiguranje nekretnina i sl.

1.4. Jezici specifični za domen - JSD (Domain-Specific Languages - DSL)

Jezici specifični za domen (JSD, eng. Domain-Specific Languages - DSL) su jezici prilagođeni i ograničeni na određeni domen problema.
Za razliku od jezika opšte namene (JON, eng. General Purpose Language - GPL), nude povećanje ekspresivnosti kroz upotrebu koncepata i notacija prilagođenih domenu problema i domenskim ekspertima.
Nazivaju se još i mali jezici (eng. little languages).
Uspešan JSD je fokusiran na uzak, dobro definisan domen i pokriva ga na odgovarajući način.
Domen često ima svoj jezik korišćen od strane domenskih eksperata iako ne postoji njegova implementacija na računaru.

2. Primeri

2.1. SQL

SELECT player, stadium
    FROM game JOIN goal ON (id=matchid)

2.2. JPA mapiranje

@Entity
@Table(name="COURSES")
public class Course {

  private long courseId;
  private String courseName;

  public Course() {
  }

  public Course(String courseName) {
    this.courseName = courseName;
  }

  @Id
  @GeneratedValue
  @Column(name="COURSE_ID")
  public long getCourseId() {
    return this.courseId;
  }
}

2.3. Build jezici (Ant/Maven/Gradle)

2.4. Poslovni procesi - BPMN

2.5. OrgMode

Beleške, kreiranje sadržaja, agenda, pismeno programiranje (literate programming).

** PROJ
*** TODO Pregledati prijavu greške #173
SCHEDULED: <2022-12-14 Wed>
1. [x] Neko parče koda:
   #+begin_src rust
    fn main() {
        // Statements here are executed when the compiled binary is called

        // Print text to the console
        println!("Hello World!");
    }
   #+end_src

   #+RESULTS:
   : Hello World!

2. [ ] Neka druga zabeleška...

*** WAIT Predati projektni izveštaj

| Aktivnost      | Završeno | Problemi               |
|----------------+----------+------------------------|
| Prva aktivnost |      30% | Nema                   |
| Druga aktinost |      25% | Problemi u snabdevanju |

2.6. Scratch

Učenje programiranja za decu.

2.7. Mobilne aplikacije

2.8. Ali i…

2.9. ili…

2.10. pa čak i…

2.11. Kada jezik smatramo JSD-om?

Zavisi od toga šta nam je domen.
Jezik može biti više ili manje prilagođen nekom domenu.
U ekstremnom slučaju i opšti jezik kao što je Java možemo smatrati JSD-om ako nam je domen “razvoj softvera”. Naravno, iako tačno u teorijskom smislu, u praktičnom gubimo sve prednosti JSD.
Dobar JSD pokriva uzak, dobro definisan domen (domen problema). Koristi samo koncepte ciljnog domena, ograničen je na dati domen i samim tim je iskazivanje rešenja jezgrovitije i jasnije domenskim ekspertima.
Čest je slučaj da jezik nastane kao JSD ali se vremenom proširi do te mere da ga možemo smatrati JON.

3. Prednosti

3.1. Uticaj na produktivnost

Pojedine studije pokazuju da povećanje produktivnosti ide i do 1000%¹.
Šta je osnovni razlog za povećanje produktivnosti?

3.2. Problem mentalnog mapiranja

3.3. Rešenje upotrebom JSD

3.4. Zašto JSD?

JSD su koncizniji od jezika opšte namene što omogućava korisnicima da jasnije iskažu svoju nameru.
JSD sintaksa, bilo tekstualna ili grafička, može se prilagoditi i približiti domenskim ekspertima.
Koncepti korišćeni u JSD su koncepti problemskog (poslovnog) domena što pod određenim uslovima omogućava da domenski eksperti direktno koriste JSD bez posredovanja programera.
Upotrebom koncepata problemskog domena izbegava se ručno mapiranje na koncepte ciljne implementacione platforme. Taj posao se obavlja automatski upotrebom JSD prevodioca (kompajlera ili generatora koda).
Iskazivanje rešenja konceptima nezavisnim od korišćene tehnologije rezultuje dužim životnim vekom aplikacije.
Samodokumentujući jezički iskazi.

3.5. Uticaj na kvalitet softvera

Korišćenje koncepata domena problema dovodi do smanjenja broja linija koda (u terminologiji tekstualnih notacija), što ima pozitivan uticaj na brzinu razvoja i jednostavnost odžavanja.
Smanjenje broja linija koda ide i do 50 puta u pojedinim domenima primene. Gustina softverskih grešaka (broj softverskih grešaka na hiljadu linija koda) ne zavisi značajno od jezika koji se koristi.
Iz toga se može zaključiti da JSD kroz smanjenje broja linija koda posredno utiču na smanjenje apsolutnog broja softverskih grešaka što povećava kvalitet softverskog proizvoda i smanjuje cenu održavanja.
Prevođenje koda na ciljnu platformu (kompajliranje) će rezultovati konzistentnim kodom.

3.6. Uticaj na evoluciju aplikacije

Iskazivanje rešenja konceptima nezavisnim od korišćene tehnologije rezultuje dužim životnim vekom aplikacije.
Nije potrebno menjati jezičke iskaze (programe/modele) kada dođe do promene tehnologije. Potrebno je ažurirati generator koda.

4. Arhitekture

4.1. Arhitektura bazirana na prevodiocima

4.2. Arhitektura bazirana na interpreterima

5. Gradivni elementi

5.1. Gradivni elementi JSD

Kao i svaki softverski jezik i JSD se sastoji od:

Apstraktne sintakse
Jedne ili više konkretnih sintaksi
Semantike

5.2. Apstraktna sintaksa

Određuje pravila validnosti iskaza sa stanovišta njegove strukture.
Definiše koncepte domena, njihove osobine i međusobne relacije
Jezici za definisanje apstraktnih sintaksi jezika se u domenu modelovanja nazivaju meta-meta-modelima¹.

5.3. Primer - apstraktna sintaksa jezika za opis konačnih automata

5.4. Stablo apstraktne sintakse

Svaki iskaz na datom jeziku se može na apstraktan način opisati stablom apstraktne sintakse (Abstract Syntax Tree).
Konkretna sintaksa nije važna u tom slučaju (na primer, ako posmatramo program na Javi tada ključne reči nisu deo stabla apstraktne sintakse).

5.5. Primer stabla apstraktne sintakse

5.6. Konkretna sintaksa

Da bi mogli da prikažemo iskaz na konkretan način potrebna nam je konkretna sintaksa.
Konkretna sintaksa definiše izgled iskaza na nekom jeziku, odnosno u širem smislu definiše i načine interakcije korisnika sa jezičkim iskazima tj. predstavlja interfejs jezik-korisnik.
Iako nam je dovoljna jedna konkretna sintaksa za jedan jezik, možemo ih imati više.

5.7. Konkretna sintaksa

Primer istog iskaza upotrebom dve različite konkretne sintakse

5.8. Semantika

Definiše smisao jezičkih iskaza.
Iako postoje i druge tehnike u praksi se najčešće semantika definiše prevođenjem (kompajliranjem tj. generisanjem koda) na jezik koji već ima definisanu semantiku putem prevodioca na niže jezike ili interpretera (npr. virtualne mašine).
Najčešće su ciljni jezici na koje se JSD prevodi jezici opšte namene.
Primer: generisanje Java programskog koda iz JSD jezičkog iskaza.
Jezici se prevode na sve “niže” i “niže”. Gde je kraj prevođenju? Mašinski jezik. Definisan u hardveru računara (procesoru).

6. Klasifikacija

6.1. Podela JSD prema vrsti konkretne sintakse

Tekstualni
Grafički
Tabelarni
Baziran na ekranskim formama
…
Hibridni - kombinacija više osnovnih

6.2. Tekstualne sintakse - prednosti i mane

Programeri se osećaju “kod kuće”.
Mogu se koristiti regularni tekst editori.
Serijalizovana forma je identična sa prezentacionom. se koristiti standardni sistemi za kontrolu verzija (Git, Mercurial, Subversion …).
Podrška u alatima: bojenje koda, dopuna koda, pretraga, navigacija…
Mana: Nije pogodna za opis i razumevanje strukture koja nije linearne prirode (grafovi, tabele itd.).

6.3. Grafičke sintakse - prednosti

Razumevanje strukture. Podržano operacijama zoom, pan i sl.
Često razumljivije domenskim ekspertima (najčešće je domenski jezik grafičke prirode).
Intuitivniji i lakši za učenje - učenje kroz isprobavanje (paleta sa alatima i konceptima, onemogućavanje kreiranje nevalidnih konstrukcija itd.).

6.4. Grafičke sintakse - mane

Još uvek složeniji za implementaciju i održavanje.
Za serijalizaciju se koristi format koji se razlikuje od prezentacionog.
Otežano ili potpuno nemoguće korišćenje standardnih alata za kontrolu verzija. Potrebno je razviti poseban VCS alat.
Zahteva namenske editore.

6.5. Podela prema vrsti domena

6.6. Podela JSD prema načinu implementacije

Interni - Nastali su na bazi već postojećih programskih jezika (najčešće JON).
Eksterni - Izrađeni “on nule” definisanjem sintakse i implementacijom kompajlera koji prevodi programe pisane na ovom jeziku na neki drugi jezik (najčešće JON) ili se program direktno interpretira.

6.7. Interni JSD

Bazirani na postojećem jeziku i alatima. Najčešće tekstualni.
Koriste svu infrastrukturu jezika domaćina (editore, debagere, kompajlere/interpretere…).
Brzi za implementaciju i laki za održavanje. Popularni u pojedinim zajednicama (Lisp, Ruby, Groovy, Scala…).
Dobri kao ulaznica u svet DSL/DSM/MDE pristupa.
Najčešće na pametan način koriste mogućnosti jezika (anonimne funkcije, meta-programiranje itd.).
Ograničenja konkretne sintakse.
Svaka namenska biblioteka može se smatrati internim JSD (API bazirani)…
… ali konkretna sintaksa takvog jezika nije prilagođena domenu.

6.8. Eksterni JSD

Izrađeni “on nule” - skuplji razvoj i održavanje.
Puna kontrola konkretne sintakse - bolje prilagođavanje domenskim ekspertima.
Editori i svi propratni alati takođe moraju da se prave “od nule”…
…mada danas postoje alati koji nam taj posao olakšavaju.

6.9. Neki od poznatijih eksternih JSD

SQL: tekstualni, domen - rad sa relacionim bazama podataka
HTML: tekstualni, domen - definisanje sadržaja na vebu
CSS: tekstualni, domen - stilizovanje sadržaja
make: tekstualni, domen - izgradnja aplikacije (build)
LaTeX: tekstualni, domen: kreiranje štampanih materijala (typesetting)
Window Builder: GUI baziran, domen - izgradnja interfejsa
R: tekstualni, domen - statistička obrada podataka

6.10. Primer: Interni JSD za definisanje email-a (JavaMail API)

MimeMessage message = new MimeMessage(session);

message.setFrom(new InternetAddress(from));

message.addRecipient(Message.RecipientType.TO,
          new InternetAddress(to));

message.setSubject("Greetings from Novi Sad");
message.setText("Enjoying my stay in Novi Sad! See you soon!");

Transport.send(message);

6.11. Primer: Hipotetički eksterni JSD za definisanje email-a

BEGIN myMail
  FROM me@myself.com
  TO myfriend@somewhere.org
  SUBJECT Greetings  from  Novi Sad

Enjoying my stay in Novi Sad! See you soon!

END
SEND myMail

6.12. Primer

Interni JSD za definisanje grafički korisničkih interfejsa (Swing)

public DSLKurs() {
    setBounds(100, 100, 450, 300);
    getContentPane().setLayout(new BorderLayout());
    contentPanel.setBorder(new EmptyBorder(5, 5, 5, 5));
    getContentPane().add(contentPanel, BorderLayout.CENTER);
    contentPanel.setLayout(new FormLayout(new ColumnSpec[ {
                            FormFactory.RELATED_GAP_COLSPEC,
                            FormFactory.DEFAULT_COLSPEC,
                            FormFactory.RELATED_GAP_COLSPEC,
                            ColumnSpec.decode("default:grow"),},
                  new RowSpec[] {
                  FormFactory.RELATED_GAP_ROWSPEC,
                  FormFactory.DEFAULT_ROWSPEC,
                  FormFactory.RELATED_GAP_ROWSPEC,
                  FormFactory.DEFAULT_ROWSPEC,
                  FormFactory.RELATED_GAP_ROWSPEC,
                  FormFactory.DEFAULT_ROWSPEC,}));
    ....

6.13. Primer

Eksterni JSD za definisanje grafički korisničkih interfejsa (WindowBuilder)

6.14. Primer

Interni JSD za definisanje gramatike jezika (Arpeggio Python)

def number():     return _(r'\d*\.\d*|\d+')
def factor():     return Optional(["+","-"]), [number,
                          ("(", expression, ")")]
def term():       return factor, ZeroOrMore(["*","/"], factor)
def expression(): return term, ZeroOrMore(["+", "-"], term)
def calc():       return OneOrMore(expression), EOF

6.15. Primer

Eksterni JSD za definisanje gramatike jezika (Arpeggio PEG)

number = r'\d*\.\d*|\d+'
factor = ("+" / "-")?
        (number / "(" expression ")")
term = factor (( "*" / "/") factor)*
expression = term (("+" / "-") term)*
calc = expression+ EOF

6.16. Konkretna sintaksa je važna!!!

Neki jezici su pogodniji za kreiranje internih JSD

6.17. Jezici pogodni za kreiranje internih JSD

Ruby
Groovy
Scala
Lisp
…

—

6.18. Primer internog JSD (Ruby Sinatra)

get '/dogs' do
    # get a listing of all the dogs
end
get '/dog/:id' do
    # just get one dog, you might find him like this:
    @dog = Dog.find(params[:id])
    # using the params convention, you specified in your route
end
post '/dog' do
    # create a new dog listing
end
put '/dog/:id' do
    # HTTP PUT request method to update an existing dog
end
delete '/dog/:id' do
    # HTTP DELETE request method to remove a dog who's been sold!
end

6.19. Primer internog JSD (Groovy Gradle)

repositories {
    mavenCentral()
}

dependencies {
    groovy fileTree(dir: new File(gradle.gradleHomeDir, 'lib'),
                    includes: ['**/groovyall*.jar'])
    compile gradleApi()
    compile 'eu.appsatori:gradlefatjarplugin:0.1.3',
    {
        ext.optional = true
    }
    testCompile 'org.spockframework:spockcore:0.6groovy1.8'
}

6.20. Eksterni JSD omogućavaju potpuno prilagođavanje domenu.

6.21. Interni JSD za muzičku notaciju

Score k = new Score(Tonality.G_major);
Bar bar = new Bar(BarType.4_4);
t.addPause(Duration.1_4);
t.addNote(NoteType.A3, Duration.1_4);
t.addNote(NoteType.C2, Duration.1_4);
k.addBar(bar);

6.22. Eksterni JSD za muzičku notaciju

U eksternoj varijanti možemo u potpunosti prilagoditi konkretnu sintaksu domenskim ekspertima.

6.23. Lilypond note script

Ali se dešava da i u eksternoj varijanti JSD nije prilagođen domenskim ekspertima.

6.24. Kritike JSD

Skup razvoj i održavanje jezika.
Potreba za ekspertima u domenu razvoja jezika koji su istovremeno sposobni da analiziraju domen primene.
Jezička “kakofonija” (Language Cacophony)¹ i potreba da programeri poznaju veliki broj jezika (poseban jezik za svaki tehnički i/ili poslovni domen).

7. Jezičke radionice (Language Workbenches)

7.1. Jezičke radionice (Language Workbenches)

Integrisana okruženja za razvoj, testiranje i evoluciju jezika i alata za njihovo efikasno korišćenje (editori, interpreteri, kompajleri i sl.). Koriste se kod paradigme razvoja orijentisane ka jezicima (Language Oriented Programming - LOP)¹.
Rešavaju problem brzine razvoja i lakoće održavanja JSD.
Primeri jezičkih radionica:
- Meta Programming System (MPS)
- Xtext
- Spoofax

7.2. Pristupi

Projekcione radionice - direktna izmena apstraktne reprezentacije kroz projekciju.
Bazirane na parserima - izmena se vrši posredno kroz tekst koji se parsira da bi se dobila apstraktna reprezentacija.

7.3. Projekcione radionice

Prednosti:
- Moguće višestruke konkretne sintakse (tekstualne, grafičke, tabelarne…) - bolje prilagođavanje konkretnom domenu.
- Sintakse se mogu “u letu” menjati.
- Kontrola validnosti izraza u vreme izmene modela.
Mane:
- Složenost alata.
- Format za perzistenciju nije u vezi sa konkretnim sintaksama koje korisnik koristi. Nemoguće je koristiti standardne sisteme za kontrolu verzija bazirane na tekstu.
- Moraju se razviti namenski generički editori za svaku klasu konkretnih sintaksi.

7.4. Radionice bazirane na parserima

Prednosti:
- Jednostavnije za izradu i održavanje.
- Teorija parsiranja dobro ustanovljena. Veliki broj biblioteka za parsiranje.
- Moguće koristiti obične tekstualne editore.
- Moguće koristiti standardne sisteme za kontrolu verzija (npr. git, subversion).
- Jednostavno kopiranje i lepljenje (eng. copy/paste).
Mane:
- Moguća samo tekstualna sintaksa -> ograničeno prilagođavanje domenu.
- Provera validnosti se odlaže do faze parsiranja.

7.5. Meta Programming System (MPS)

JetBrains - http://www.jetbrains.com/mps/
Projekciona jezička radionica - editori manipulišu direktno apstraktnom reprezentacijom (stablom apstraktne sintakse). Čak i u slučaju tekstualnih notacija.
Podrška za različite konkretne sintakse (notacije): tabelarne, tekstualne, bazirani na ćelijama, grafičke.
Podrška za kontrolu verzija.

7.6. Meta Programming System - karakterističan izgled

7.7. Xtext

Nastao kao deo projekta slobodnog softvera - openArchitectureWare.
Iza razvoja u najvećoj meri stoji nemačka firma Itemis.
Postao deo Eclipse projekta.
Tekstualne sintakse. EBNF-like gramatika.
Upotreba ECore meta-metamodela¹. Meta-model se generiše iz gramatike a može da koristi i već postojeći meta-model.
Generisanje Eclipse editora sa podrškom za bojenje sintakse, navigaciju, outline pogled itd.
Xtext bazirani JSD se duboko integriše u Eclipse okruženje i teško je uočiti razliku sa podrškom za bilo koji drugi jezik sa Eclipse podrškom (npr. Java).

7.8. Xtext - Little tortoise jezik

7.9. Xtext - Little tortoise gramatika

7.10. Xtext - primeri

Za dokumentaciju sa primerom izgradnje 7 različitih jezika pogledati http://www.eclipse.org/Xtext/7languagesDoc.html

7.11. Spoofax

Kao i Xtext baziran na parsiranju i tekstualnim sintaksama. Kreira punu podršku za jezik u vidu Eclipse priključaka.
Istraživački projekat na TU Delft u Holandiji.
Gramatika jezika se definiše meta-jezikom SDF (Syntax Definition Formalism).
Parser koristi SGLR algoritam (Scanerless GLR) i omogućava parsiranje punog skupa kontekstno slobodnih gramatika. U slučaju neodređenosti parser vraća šumu parsiranja (parse forest) dok u slučaju determinističke gramatike vraća uvek stablo parsiranja (parse tree).
Za tranformaciju programa i prepisivanje stabala koristi se JSD Stratego.

7.12. Spoofax - karakterističan izgled

7.13. Inženjerstvo softverskih jezika

Software Language Engineering - SLE.
Pravac i pogled na razvoj softverskih jezika koji pokušava da ujedini sve druge pravce koji u osnovi imaju razvoj i upotrebu softverskih jezika (MDE/MDA/DSM.., ontologije, grammarware, Language Oriented Programming…).
Jedna od ideja je izjednačavanje modela i programa - kao jedinstven naziv predložen je mogram.^*

* A. Kleppe, Software language engineering: creating domain-specific languages using metamodels. Addison-Wesley, 2009

8. Literatura

Igor Dejanović, Jezici specifični za domen, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2021. (dostupno u skriptarnici FTN-a)
M. Völter, DSL Engineering: Designing, Implementing and Using Domain-Specific Languages. 2013
S. Kelly and J.-P. Tolvanen, Domain-Specific Modeling: Enabling Full Code Generation. Wiley-IEEE Computer Society Pr, March 2008
Federico Tomassetti, The complete guide to (external) Domain Specific Languages, February 2017.