Upravljanje konfiguracijom softvera

Sadržaj

Upravljanje konfiguracijom

Upravljanje konfiguracijom

Proces za uspostavu i održavanje konzistencije funkcionalnih i fizičkih osobina kao i performansi proizvoda u skladu sa zahtevima, dizajnom i operativnim informacijama tokom njegovog životnog ciklusa^*.

* M. Handbook, Configuration management guidance, tech. rep., MIL-HDBK-61A (SE) Department of Defense–United States of America, 2001

Upravljanje konfiguracijom

Disciplina koja se bavi identifikacijom svih komponenti i njihovih međusobinih veza, u sistemu koji kontinualno evoluira, u cilju očuvanja integriteta, sledljivosti i kontrole promena u toku životnog ciklusa sistema^*.

* Britanski standard BS 6488:1984 - Code of practice for configuration management of computer-based systems

Upravljanje konfiguracijom

Upravljanje konfiguracijom predstavlja jedinstvenu identifikaciju, kontrolisano skladištenje, kontrolisanu izmenu i izveštavanje o statusu izabranih proizvoda, njihovih radnih vezija i komponenti za vreme životnog ciklusa sistema¹.

1. A. Hass, Configuration management principles and practice. Addison-Wesley Professional, 2003

Upravljanje konfiguracijom softvera predstavlja kontrolu evolucije složenih softverskih sistema¹.

1. J. Estublier, Software configuration management: a roadmap, in Proceedings of the conference on The future of Software engineering, pp. 279–289, ACM, 2000

Stavka konfiguracije (Configuration Item)

• Prema standardu ANSI/IEEE 1042-1987, stavka konfiguracije (Configuration Item - CI ili Software Configuration Item) predstavlja osnovnu jedinicu identifikacije i praćenja.
• Bilo koji artifakt nad kojim se može vršiti kontrola verzija, koji se može pratiti.
• Na primer, to može biti fajl ili direktorijum kod fajl baziranih sistema, objekti smešteni u objektno orijentisanim bazama podataka i sl.
• Gotovo svi sistemi za kontrolu verzija danas u upotrebi imaju fiksnu CI - a to je fajl.
• Možemo reći da je tekuće stanje projekta skup tekućih stanja svih stavki konfiguracije.
• Verzija fajla takođe se može posmatrati kao stavka konfiguracije.

Stavka konfiguracije i promene - životni ciklus

• Stavka konfiguracije nastaje iz plana.
• Kasnije verzije nastaju kao proizvod zahteva za promenom.
• Zahtev za promenom nastaje na osnovu iskustva u toku korišćenja.

Referentna verzija (Baseline)

• Referentna verzija može da znači sledeće:
  • Identifikacija tačnih verzija svih CI koji čine deo jednog izdanja.
  • Identifikacija tačnih verzija CI koje su odobrene da postanu deo sledećeg izdanja kroz ustanovljen proces revizije i odobravanja promena.
• Čini osnovu koja je predmet sledećih promena.
• U sistemima za upravljanje izvornim kodom najčešće se sprovodi kroz proces "označavanja" (eng. Tagging).

Tradicionalna definicija CM-a

• Identifikacija konfiguracije (Configuration Identification)
• Upravljanje promenama (Change Control)
• Praćenje statusa (Status Accounting)
• Revizija i verifikacija (Configuration Verification and Audit)

Struktura CM procesa

• Anne Mette Jonassen Hass, Configuration Management Principles and Practice, Addison-Wesley Professional, 2003.

Arhitektura CM sistema

Identifikacija konfiguracije (Configuration Identification)

• Obezbeđivanje jedinstvene identifikacije za svaki artifakt koji je predmet praćenja.
• Najčešće su predmeti praćenja razne vrste fajlova: izvorni kod, binarni fajlovi, slike, dokumenta, konfiguracioni fajlovi itd.
• Identifikacija često podrazumeva i imenovanje direktorijuma i fajlova na smislen način koji će pojednostaviti praćenje.
• Artifakti praćenja ne moraju uvek biti fajlovi u fajl sistemu već mogu biti elementi u repozitorijumima koji nisu bazirani na fajl sistemu. Na primer, modeli u repozitorijumima modela ili dokumenti u sistemima za upravljanje dokumentima.

Identifikacija u kontekstu

• Proces identifikacije započinje u dva slučaja: prvobitno kreiranje stavke konfiguracije i pojava zahteva za promenom.
• Izlaz predstavljaju metapodaci za stavku konfiguracije.
• Svaka organizacija pravi svoju konvenciju jedinstvene identifikacije. Često je ova šema nametnuta alatima koji se koriste za CM.
• Pored identifikacije stavke konfiguracije potrebno je identifikovati i svaki zahtev za promenom kao i svaku novu verziju stavke konfiguracije.

Upravljanje promenama (Change Control)

• Promene su neizbežne: ljudi prave greške, klijenti zahtevaju promene, radno okruženje proizvoda evoluira.
• Puna kontrola i upravljanje zahtevima za promenama i implementiranim promenama na osnovu zahteva.

Upravljanje promenama u kontekstu

• Upravljanje promenama je inicirano događajem.
• Izlaz aktivnosti upravljanja promenama je dokumentovan događaj kao i zahtevi za promenama koji su rezultat tog događaja.

Događaji

• Upravljanje promenama je inicirano događajem. Događaj može da se posmatra i kao želja za promenom ali obično nije tako formulisan.
• Događaj može predstavljati i opservaciju da se desilo nešto neočekivano ili pogrešno tokom upotrebe stavke konfiguracije.

• Događaj može biti, na primer:
  • Loša formulacija uočena za vreme revizije dokumenta.
  • Greška u kodiranju uočena za vreme prolaska kroz programski kod.
  • Ideja za proširenje ili poboljšanje funkcionalnosti nastala od strane klijenta za vreme korišćenja proizvoda.
  • Greška pronađena za vreme integracionog testa.
  • Želja za poboljšanjem proizvoda kada je proizvod već isporučen i u fazi je aktivne upotrebe.
  • Upit osoblju za pomoć u vezi načina upotrebe proizvoda.
  • Prelazak na novu verziju korišćenih biblioteka i platformi koje nisu unazad kompatibilne sa prethodnim verzijama.
• Događaj se dokumentuje u obliku registracije događaja.

Zahtevi za promenama (Change Requests)

• Zahtevi za promenama nastaju kao posledica registracije događaja.
• Neki zahtevi za promenama mogu biti planirani (na primer zahtevi nastali za vreme revizije dokumenta), a neki i ne (na primer zahtev klijenta za promenom).
• Zahtevi za promenama dalje prolaze kroz aktivnost identifikacije jer su predmet praćenja.

Praćenje statusa (Status Accounting)

• Ova aktivnost obezbeđuje informacije potrebne za efikasno upravljanje razvojem i održavanjem proizvoda.
• Druge aktivnostim CM-a obezbeđuju potrebne podatke u vidu metapodataka o stavkama konfiguracije kao i informacije o promenama.
• Praćenje statusa omogućava ekstrakciju, uređenje i formatiranje informacija o stavkama konfiguracije i promenama na zahtevani način.

Praćenje statusa u kontekstu

• Praćenje statusa i izveštavanje može se obaviti u bilo kom trenutku.
• Izlaz ove aktivnosti je izveštaj prema zadatim kriterijumima.

Revizija i verifikacija (Configuration Verification and Audit)

• Osigurava da stavka konfiguracije koja se isporučuje odgovara postavljenim zahtevima i da je kompletna.
• Kompletnost podrazumeva i sve potrebne metapodatke koji omogućavaju kompletan uvid u istoriju promena koje su dovele do verzije koja se isporučuje.
• Ova aktivnost se najčešće posmatra kao deo procesa osiguranja kvaliteta.

Upravljanje konfiguracijom softvera

Upravljanje konfiguracijom softvera

U kontekstu razvoja softvera upravljanje konfiguracijom se može posmatrati kroz sledeće aktivnosti:

• Upravljanje izvornim kodom (Source Code Management)
• Upravljanje izgradnjom (Build Engineering)
• Upravljanje konfiguracijom okruženja (Environment Configuration)
• Upravljanje promenama (Change Control)
• Upravljanje izdanjima (Release Management)
• Upravljanje uvođenjem (Deployment)

Upravljanje izvornim kodom (Source Code Management)

• Jedna od najvažnijih SCM disciplina.
• Bavi se:
  • Čuvanjem svih stavki konfiguracije koje učestvuju u izgradnji proizvoda.
  • Praćenjem promena nad stavkama konifiguracije i integracijom konkurentnih promena.
  • Kreiranjem i praćenjem alternativnih tokova razvoja.
  • Vraćanje i uvid u istorijske verzije proizvoljnih stakvi konfiguracije.
• Daje osnovu za izvođenje ostalih SCM aktivnosti.
• U tesnoj vezi je sa praćenjem defekata i zahteva koji su najčešće integrisani sa alatima i procesima upravljanja izvornim kodom.

Osnovni principi upravljanje izvornim kodom

• Sav kôd je u sigurnom skladištu i ne može biti izgubljen.
• Konkurentne promene se jednostavno integrišu. Konflikti se jednostavno razrešavaju.
• Za kôd se vode beleške o značajnim trenucima razvoja (referentne verzije).
• Upravljanje varijantama mora biti jednostavno upotrebom grana.
• Kôd promenjen u jednoj varijanti (grani) može se lako preneti na drugu varijantu.
• U svakom trenutku imamo potpunu sledljivost i možemo dobiti informacije ko je, kada i zbog čega promenio izvorni kôd? Šta je tačno pri tome promenjeno?
• Možemo u svakom trenutku poništiti promenu.

Upravljanje izgradnjom softvera (Build Engineering)

• Aktivnost usmerena na izgradnju izvršne verzije sofvera iz izvornog koda putem automatizovanih procedura na siguran i brz način.
• Bavi se identifikacijom zavisnosti u vreme kompajliranja i izvršavanja kao i drugih tehničkih uslova potrebnih za efikasnu izgradnju gotovog proizvoda.
• Izuzetno važna za agilne i iterativne metodologije.

Principi upravljanja izgradnjom softvera

• Izgradnja je razumljiva i ponovljiva.
• Izvorni kôd i zavisnosti za kompajliranje se mogu lako odrediti.
• Uzrok nauspele izgradnje se može jednostavno ustanoviti i problem se može brzo otkloniti.
• Izgradnja mora biti potpuno automatizovana.
• Skripte za automatizovanju izgradnju moraju biti čitke i moraju se jednostavno održavati.

Upravljanje konfiguracijom okruženja (Environment Configuration)

• Identifikacija i upravljanje zavisnostima proizvoda u vreme izvršavanja (runtime dependencies).
• Razvojno okruženje je često drugačije od produkcionog ili QA (Quality Assurance).
• Automatizacija upravljanja parametrima okruženja (npr. promenjive okruženja, konekcija sa bazom, povezivanje sa veb servisima).
• Značajno za aktivnost uvođenja (deployment).
• Ukoliko se odradi loše može dovesti do nesagledivih posledica.

Upravljanje promenama (Change Control)

• Pored upravljanja izvornim kodom jedan od najznačajnijih aktivnosti u SCM.
• Kontrolisana izmena produkcionog okruženja (ili QA okruženja).
• Takođe esencijalna aktivnost za određivanje koje izdanje proizvoda će postati deo produkcionog okruženja.
• U velikim firmama često realizovana kroz odbor za upravljanje promenama (Change Control Board).
• Proces koji propisuje način razrešavanja zahteva za promenama (Request for Change).

Principi upravljanje promenama

• Promene moraju biti planirane.
• Promene moraju biti razumljive uključujući i uticaj koji će imati na produkciono okruženje.
• Način odobravanja i autorizacija promena mora biti uspostavljena.
• Procedure za hitne izmene moraju biti propisane u slučajevima incidentnih situacija.
• Mora postojati jasna sledljivost za sve izvršene promene - Ko je promenu tražio? Ko je odobrio? Kada je promena izvršena nad produkcionim okruženjem? Koji je status promene?

Upravljanje izdanjima (Release Management)

• Proces kreiranja finalnog proizvoda na osnovu izvršne verzije kreirane u procesu izgranje.
• Definiše standarde pakovanja i imenovanja (identifikacije) proizvoda.
• Sledljivost ka ugrađenim promenama i odobrenjima datih promena od strane CCB.

Principi upravljanja izdanjima

• Izdanja se mogu identifikovati putem nepromenjivog identifikatora.
• Izdanja moraju biti zapakovana sa svim zavisnostima.
• Kreiranje izdanja mora biti automatizovano u cilju izbegavanja ljudske greške.
• Kreiranje izdanja mora biti brzo i pouzdano da bi se moglo koristiti kod agilnog i iterativnog razvoja.
• Mora postojati način verifikacije izdanja u cilju utvrđivanja gradivnih CI.
• Sadržaj izdanja mora biti dobro poznat, uključujući i vezu prema zahtevima.
• Mora postojati mehanizam izveštavanja o svim kreiranim izdanjima i njihovim sadržajima.

Upravljanje uvođenjem (Deployment)

• Poslednja faza u SCM procesu.
• Uvođenje izdanja u produkciono okruženje.
• Takođe se bavi poništavanjem akcije (vraćanje na prethodnu verziju) u slučaju problema.
• Najčešće posao posebnog tima (Operations Team).
• Praćenje aktivne verzije izdanja i eventualnih neautorizovanih modifikacija produkcionog okruženja.

Principi upravljanja uvođenjem

• Uvođenje izdanja (ili vraćanje na staro) mora biti pouzdano i jednostavno.
• Uvođenje izdanja (ili vraćanje na staro) mora kreirati dnevnik (log) svih promena.
• Samo autorizovano osoblje može vršiti ovu aktivnost.
• U mnogim organizacijama razdvojene nadležnosti između razvojnog tima i tima za uvođenje…
• …ali poslednjih godina razvojni timovi preuzimaju posao uvođenja softvera koji razvijaju.
• Moraju postojati mehanizmi za otkrivanje neautorizovanih promena.
• Procedura za proveru verzije izdanja u produkciji (ili QA) mora biti jasno definisana.
• Proces uvođenja mora biti stalno revidiran i unapređivan.

Literatura

1. M. Handbook, Configuration management guidance, tech. rep., MIL-HDBK-61A (SE) Department of Defense–United States of America, 2001.
2. A. Hass, Configuration management principles and practice. Addison-Wesley Professional, 2003.
3. J. Estublier, Software configuration management: a roadmap, in Proceedings of the conference on The future of Software engineering, pp. 279–289, ACM,
4. R. Aiello and L. Sachs, Configuration Management Best Practices: Practical Methods that Work in the Real World. Addison-Wesley Professional, 1st ed., 2010.